Ergela Zobnatica, osnovana još 1779. godine od strane plemićke porodice Vojnić, jedna je od najstarijih i najpoznatijih ergela u Srbiji i regionu. Smeštena u idiličnom pejzažu pored istoimenog jezera, Zobnatica je dom vrhunskih konja koji su osvajali prestižne trke širom Evrope. Ali osim sportskih uspeha i impresivne infrastrukture, ovo mesto čuva i niz zanimljivih legendi koje mu daju posebnu dušu.
Jadran II je bio jedan od najpoznatijih konja koje je ergela imala. Verovalo se da je imao posebnu vezu sa starim čuvarem štale, čovekom koji ga je negovao od ždrebeta. Kada je čuvar preminuo, Jadran nikada nije bio isti. Poslednje dane svog života proveo je tužno, a izdahnuo je, kako legenda kaže, oslonjen na vrata štale u kojoj su zajedno proveli godine. Meštani veruju da se njegov duh i dalje može osetiti pored spomenika koji mu je podignut, u tišini pred zoru.
Kazanova, konj koji je dominirao trkalištima, osvojio je 30 od 33 trke. Bio je toliko inteligentan da je prepoznavao ime i glaseve trenera. Kada bi ga neko dozvao, okretao bi glavu i zakopao kopitom, kao da pozdravlja. I dan danas se u štalama Zobnatice ponekad čuje jeka kao da neko tiho šapuće „Kazanova“ – i u tom trenutku konji zastanu, kao da slušaju.
Zobnatičko jezero, koje se nalazi tik uz ergelu, nosi sa sobom posebnu priču. U letnjim večerima pod mesečinom, stariji meštani kažu da se u talasima na površini jezera mogu videti senke konja kako galopiraju. To su, veruju, duše svih onih šampiona koji su proslavili ovo mesto, vraćajući se da čuvaju svoj dom.
Bela Vojnić, osnivač ergele Zobnatica, prema predanju, nikada nije napustio ovo mesto. Kažu da se u hladnim jesenjim jutrima, kada magla padne na štale, njegova figura pojavljuje u daljini – mirna, dostojanstvena, posmatrajući da li su konji i ljudi dostojni njegove tradicije.
Danas je ergela Zobnatica turistički, kulturni i sportski simbol Vojvodine. Pored štala i trkališta, ovde se nalazi i konjički muzej, hotel, restoran, kao i brojni programi za posetioce. Ipak, ono što ovo mesto čini posebnim jeste nevidljiva nit koja spaja prošlost i sadašnjost – kroz legende, šapat kopita i sećanje na one koji su ovu zemlju voleli i gradili.
