Изузетно значајна грађевина, не само као сакрална, већ и као туристичка знаменитост. Са висином торња од 72,70 м, ово је највиша католичка црква у Србији. Са капацитетом од 5.000 људи један је од најимпресивнијих примера сакралне архитектуре на територији наше земље.
На истом месту је стајала једна мања црква истог имена, која је саградјена 1764. године а коју су 1904. године срушили, јер је постала мала за увећан број верника. Нова црква је саграђена у неоготском стилу по плановима Ференца Рајхла. Интересантно је да је приликом изградње стубова коришћен армирани бетон, што је био новитет у тадашње време.
Изградња цркве је завршена 1906. године. У здању се чувају бројни вредни предмети, између осталог и једна од најлепших уметничких дела коју је у знак сећања на барона Ференца Краија наручила његова ожалошћена удовица 1805. године. Иза статуе у барокном стилу на зиду је црвена мраморна плоча која крије зазидано срце барона Пала Краија у сребрној кутији. Ту се налазе и спомен плоче и гробнице баронске породице Краи, као и гробнице грофовске породице Зичи.
При уласку у цркву уочавамо уметничка дела која привлаче пажњу. Између осталих, ту је главни олтар, Штуфлесерова резбарија у неоготском стилу, олтарска слика дело знаменитог мађарског сликара Андора Дудича, а витражи дуж целе Светиње, донешени су из будимпештанске радионице мајстора уметника стаклосликара Кароља Мајороша (Мајбем).