На територији Бачке Тополе крајем 19-ог века функционисале су само суве ветрењаче (које су покретали само ветрови), па је становништво имало вечити проблем са млевењем жита. На основу података из друге половине века знамо да су изграђене четири ветрењаче на ветровитим брежуљцима, на све четири стране света. Тачан датум изградње последње тополске ветрењаче не знамо, али су је на карти из 1857-е већ означили топографским бројем, на брежуљку изнад пута за Мали Иђош, а код данашње касарне. Ветрењача Деметера Ђерија је радила до 1963. године, млела је пшеницу, а већ при крају само кукуруз.
Бачкотополска ветрењача спада у ред типичних панонских ветрењача са четири етаже, торњем, покретним крилима од чамовине у облику ширих мердевина, учвршћених на крстак, што се све окретало на дебелој осовини – вретену, и два пара камена. 1976-те године општина је донела одлуку да ветрењачу треба купити и изместити на ново, видљиво место. 1982. године ова је одлука поново разматрана, те је под патронатом Житокомбината и радном групом планера означено данашње место, и са оригиналне локације измештена је на брег између обале језера и међународног пута. Од 16. октобра 1987-е године, потпуно опремљена, функционише као музеј и споменик млинској индустрији нашег краја, али је тренутно затворена за посетиоце.
