Општина Бачка Топола се налази у северном делу Србије, Војводине, још тачније у северном делу Бачке. Никла у срцу Панонске низије, у долини реке Криваја, на брежуљцима Бачке лесне заравни, Бачка Топола је одувек била транзитно састајалиште. Туристичко-географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север-југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка пруга Будимпешта–Београд, као и савремени регионални путеви. Град Бачка Топола је привредни, политички и културни центар истоимене општине.
На површини од 596 км² има 23 насеља живи заједно више од 20 нација. У нашој општини су у употреби четири званична језика: српски, мађарски, русински и словачки.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од 9-ог века Мађари. Приликом ископавања нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку на месту данашње Бачке Тополе постојала је црква под називом Пустатемплом, на брегу изнад данашње фабрике за прераду нејестивих споредних производа Жибел.
У писаним изворима бачкотополски крај се први пут помиње 1459. године под именом Фyбаyцх у донацијском писму краља Матије. Назив Топола се први пут помиње у турским дефтерима 1543. године. Облик Тополy налазимо у попису Калочке надбискупије потврђених краљевким заштитним писмом 1665. године. По некима је назив Топола највероватније реч словенског порекла, која означава дрво тополу. Ова је претпоставка дискутабилна, јер се и у старим записима наилазило на забелешке о недостатку дрва и градјевинског материјала. Други опет кажу да води порекло од мађарског назива за златног шакала, топортyáн/топорћан, који је живео ту у тршчарама. А има и оних који кажу да је назив Топола турског порекла, јер је овај крај био више од 150 година под турском надлежношћу. За време Ракоцијеве ослободилачке борбе од Турака (1703–1711) насеље је уништено, те се све до 1750. године ова територија помиње само као пустара.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. За време владавине Марије Терезије задужено је насељавање тополске пустаре мадјарским и словачким католичким породицама. Барон и генерал Пал Крај је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Тополу и тада креће њен развој. Већ 1806. године насеље добија статус трговишта, варошице као средишта овог краја, са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године српске устаничке трупе су упале и опљачкале дворац, а насеље је делимично изгорело – скоро двеста кућа. Тадашњи поседник Јанош Крај бива заробљен, а пуштен је тек након исплате значајног износа откупнине. Ти догадјаји су га толико потресли, да се никад више није вратио у Тополу. Умро је 1852. године, без мушког потомка, лоза Крајевих се гаси. Његова ћерка Ирма Крај се у лето 1848. године, још пре смрти оца, удала за имућног грофа Јаноша Непомук Зичија. Она је за свог живота помагала Тополу и њене житеље. Саградила је вртић, школу, старачки дом, и помагала сиромашну, али даровиту децу. Дала је позамашну своту за изградњу римокатоличке цркве Безгрешне (Блажене) Девице Марије.
У другој половини 19-ог века град почиње да се развија, настаје градјанство, започета је индустријализација, захваљујући и прузи која се тада градила, а након одлучног иступа грофа Зичија у Парламенту, прошла је и кроз Тополу.
У то време најмаркантнија особа Тополе свакако је био др Јанош Хаџи. Називали су га и Доктор Чудотворац. Али није само лечио болесне, већ је 1885. године основао Добровољно Ватрогасно Друштво, дао да се ископа први артешки бунар, био је успешан и у политици, обзиром да је постао посланик у Парламенту.
1918. године почиње ново поглавље у историји Тополе. Доласком српске војске под патронатом француских снага Топола је потпала под надлежност Краљевине СХС. У априлу 1941. године мађарске окупационе снаге су ушле у Бачку и задржале се до 1944. године када партизани са руским снагама ослобађају и Бачку Тополу. Након Другог свеског рата развој Бачке Тополе је доживео корените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Услед ратних дешавања, 90-их година прошлог века, развој је стагнирао, а град и околина су уназађени за целу једну деценију. Данас општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.
