Некадашња радионица, широм града високо поштоване браће Егри, у којој су заједно радили колари и ковачи, јединствени је објекат ове врсте у нашој земљи, пошто се два заната нигде нису обављала на истом месту. Ковачки и коларски занати у Бачкој Тополи имају дугу традицију и највероватније су присутни у животу насеља од самог насељавања у 18-ом веку. 1940-их година још је било четрдесет радних ковачница.
Ковачи и колари из Бачке Тополе су веома добро владали свим тајнама свога заната. Кола бачкотополских мајстора су била омиљена широм јужног обода Панонске низије. Израђивали су карактеристичне колске окове са посебним шарама и развијали специфичне типове кола. У радионици су израђивана једноставна кола, и она која саобраћају и по песку, и по снегу, правили су алате од дрвета и метала, по потреби су потковали, могли су задовољити све потребе становништва. Једна врста кола је, по специфичном металном узорку, добила име бачкотополска кочија. Бачкотополски ковачи су били упућени у све појединости окивања и израде алата. Радионицу су после другог светског рата национализовали, основана је ковачко-коларска задруга. Након престанка рада задруге, зграда је коришћена као магацин. Радионица је данас део музејске поставке и налази се под заштитом државе. Изложбени материјал је обиман и вредан и на другом месту се не може наћи. Поред Завичајне куће и Ветрењаче, карактеристичан је Бачкотополски објекат, у целости обновљен и доступан посетиоцима.
Радионица је отворена за посетиоце од пролећа до јесени, а постоји могућност групне посете сваког дана у години, уз претходни договор.
