Парохија бачкотополска је основана после Првог светског рата, када су солунски добровољци почели насељавати пределе у Бачкој. Од 1921. године света богослужења одвијала су се у сали Грађанске школе до 1932. године, када је завршена изграња зграде Богомоље што је садашњи Светосавски дом. Камен темељац цркве положен је исте 1932. године, захваљујући залагању пароха бачкотополског Петра Димитријевића и успешног сакупљања добровољних прилога. Освећење цркве обављено је на дан Св. Пророка Илије 1940. године. Током Другог светског рата црква губи своје вернике и преузимају је месни римокатолици да би је сачували од рушења. После завршетка рата парохија наставља свој живот са православним верницима, који спречавају погибију католичког свештеника Виктора Баршија, који је спасио новоизграђену цркву.
Храм је изграђен у српско-византијском стилу, налик на тробродну базилику. Иконостас је дрвени, делимично резбарен. Иконе је радио Александар Џигурски из Бечеја по узору Уроша Предића. Зидно сликарство је новијег датума, радове је изводило више уметника, као што су Радослав Прокић из Крагујевца, Димитрије Риђички и други, од 1993 до 1998 године. Доласком пароха бачкотополског Србислава А. Стојанова 2004. године почело се учесталије радити на рестаурацији и подизању новог парохијског стана.
