А тополyаи парóкиáт аз елсő вилáгхáборú утáн алапíтоттáк, амикор Сзалоники öнкéнтесеи кездтек бетелепедни Бáцскáба. 1921-тőл аз истентисзтелетет а Полгáри искола аулáјáбан тартоттáк, егéсзен 1932-иг, амикорра елкéсзüлт аз Имахáз, мелy ма а Сзент Сзáва Оттхона невет висели. А правосзлáв темплом алапкöвéт 1932-бен хелyезтéк ле, Петар Димитријевић плéбáнос кöзбењáрáсáра, валаминт аз öнкéнтес адомáнyок сикерес гyűјтéсéнек кöсзöнхетőен. Аз áтадáсра, фелсзентелéсре цсак 1940-бен керüлт сор, Сзент Иллéс прóфéта напјáн. А мáсодик вилáгхáборúбан а темплом елвесзíтетте хíвеит, áм а католикус хíвőк хасзнáлатба веттéк, хогy мегвéдјéк аз аккори хаталомтóл, мелy ле акарта бонтатни. А хáборú утáн а парóкиáт úјра а правосзлáв хíвőк веттéк áт, акик мегакадáлyозтáк аннак а католикус папнак а кивéгзéсéт, аки мегментетте аз úј темпломук лебонтáсáт.
А необизáнци стíлусбан éпüлт темплом а хáромхајóс базиликáра емлéкезтет. А фа иконосзтáз рéсзбен фараготт. Аз иконокат а бецсеи Александар Џигурски кéсзíтетте, Урош Предић нyомáн. А фалфестéс úјабб келетű, тöбб мűвéсз мункáја, кöзтüк а крагујевáци Радослав Прокић, Димитрије Риђички éс мáсок долгозтак итт 1993–1998 кöзöтт. Србислав А. Стојанов тополyаи плéбáнос јöветелéвел гyакорибб рестаурáлáси мункáк кездőдтек, валаминт аз úј плéбáноси лакáс мегéпíтéсе ис.
